О нама

Универзитетски рачунарски центар (УРЦ) чини темељ рачунарске и информационе инфраструктуре Универзитета. План развоја огледа се у унапређивању постојећих хардверских и софтверских рјешења и увођењу нових технологија.

Основни циљеви УРЦ-а су:

  • дигитализација пословних процеса кроз интегрисани информациони систем,
  • побољшање перформанси,
  • повећање нивоа сигурности података и
  • развој рачунарске мреже.

Историјат УРЦ-а

Универзитетски рачунарски центар (УРЦ) основан је 1991. године у склопу Ректората Универзитета у Бањој Луци. УРЦ је основан како би се чланицама Универзитета обезбиједили рачунарски сервиси. Први руководилац УРЦ-а био је проф. др Мирослав Рогић. Усљед ратних дешавања, активности УРЦ-а биле су успорене до 6. маја 1995. године. Тог дана је успостављена прва интернетска веза између УРЦ-а и Електротехничког факултета Универзитета у Београду. То је уједно била и прва интернетска веза у Републици Српској. Овај пројекат је реализован захваљујући ентузијазму запослених у УРЦ-у и групе студената, волонтера. Телеком Српске подржао је пројект донацијом једног радиорелејног канала на траси Бања Лука - Београд. Носиоци цијелог пројекта су били проф. др Мирослав Рогић и дипл. инж. Марина Миљуш. Највећи допринос техничкој реализацији пројекта су дали Мирко Веселић и Драгомир Нинковић, студенти нашег Универзитета, те сарадници са ЕТФ Београд.

 

Непосредно након тога инсталисано је и 8 модемских Dial-up линија за приступ мрежи са рачунара изван УРЦ-а. У октобру 1999. године, успостављена је рачунарска мрежа Универзитета у Бањој Луци (100 Mbps LAN, 2 Mbps WAN). За повезивање старог кампуса употребљен је оптички кабл. То је била прва имплементација оптике за пренос података. Финансијску и стручну помоћ за реализацију пројекта је дала Влада Словеније, односно академска мрежа Словеније АРНЕС. Уз све факултете Универзитета у Бањој Луци, на ову мрежу су били прикључене Народна и универзитетска библиотека РС и Гимназија у Бањој Луци. Наредних година у сарадњи са фирмом Lanaco коришћен је сателитски линк за приступ интернету преко норвешког повајдера TAI IDE.
УРЦ је учествовао и у оснивању Академске и истраживачке мреже Босне и Херцеговине БИХАРНЕТ 1998. године, чији је носилац био АРНЕС .

Међутим, УРЦ је ускоро иницирао оснивање Академске и истраживачке мреже Републике Српске (САРНЕТ), коју је Влада Републике Српске званично основала средином 2000. године. У почетној фази рада, УРЦ је обављао функције САРНЕТ-а, као што су управљање адресним простором и администрација домена RS.BA. У септембру 2018. године завршена је имплементација Факултетског информационог система, што је омогућило студентима да већину административних послова, укључујући и пријаву испита, обављају од куће.

УРЦ је до 2013. године био смјештен у просторијама Машинског факултета Универзитета у Бањој Луци, а од 23.9.2013. године се преселио у сопствени објекат на адреси Универзитетски град, Булевар војводе Петра Бојовића 1А.


Руководиоци УРЦ-а од оснивања до данас били су: проф. др Мирослав Рогић, проф. др Славко Марић, Бранислав Јовковић, дипл. инж., Небојша Бабић, дипл. инж. Од 2017. године руководилац УРЦ-а је Александар Гаћина, дипл. инж.

Прочитај више
Инфраструктура

Рaчyнaрскa мрeжa Унивeрзитeтa y Бaњoj Лyци прeдстaвљa oснoвнy инфрaстрyктyрy зa рaзвoj нayкe и oбрaзoвaњa y Рeпyблици Српскoj. У свиjeтски трeнд глoбaлизaциje инфoрмaциoнoг прoстoрa Унивeрзитeт y Бaњa Лyци сe yкљyчиo пoчeткoм 1991. гoдинe. Нaжaлoст, рaтнa збивaњa y бившој БиХ (1991-1995. гoдинa), кao и пoсљeдицe рaтa, нисy дoзвoлили интeзивaн рaзвoj y склaдy сa свjeтским трeндoвимa и oбjeктивним пoтрeбaмa Унивeрзитeтa. Ипaк, и пoрeд нeдoстaткa финaнсиjских срeдстaвa и систeмскoг пристyпa нaдлeжних држaвних oргaнa, eнтyзијaзмoм и вoљoм aкaдeмскe зajeдницe биљeжeни сy пoстeпeни, aли знaчajни yспjeси y нaстaнкy и рaзвojy oвe мрeжe. Koнaчнo, y нoвeмбрy 1999. гoдинe зaoкрyжeн je и финaлизирaн прojeкaт кojи je интeгрисao y jeдинствeнy мрeжнy цjeлинy свe инститyциje Унивeрзитeтa y Бaњa Лyци. Oвaj дaтyм сe мoжe смaтрaти звaничним пoчeткoм рaдa Унивeрзитeтскe aкaдeмскe мрeжe Унивeрзитeтa y Бaњa Лyци, aли истo тaкo и пoчeткoм рaдa Aкaдeмскe и истрaживaчкe мрeжe Рeпyбликe Српскe (СAРНET). Успoстaвљaњe oвe мрeжe ћe y бyдyћнoсти бити oд oгрoмнoг знaчaja зa рaзвoj нayкe, тeхникe, кyлтyрe и oбрaзoвaњa, кao и yкyпнoг eкoнoмскoг рaзвoja y Рeпyблици Српскoj.

 

Тренутно стање повезаности на Интерент мрежу: 

 

КАМПУС 1

SARNET ( Машински факултет, Технолошки факултет, Шумарски факултет, Правни факултет, Архитектонско-грађевински факултет, Економски факултет).

 

КАМПУС 2

SARNET ( Ректорат, Академија умјетности, Пољопривредни факултет, Филозофски факултет, Факултет политичких наука, Филолошки факултет, Медицински факултет, Факултет физичког васпитања и спорта, Архитектонско-грађевински факултет, Институт за генетичке ресурсе).

 

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ ВАН КАМПУСА 1 И 2

SARNET ( Електротехнички факултет, Природно-математички факултет, Медицински факултет, Рударски факултет (Приједор)).

 

Прочитај више
Услуге

Регистрација .RS.BA подомена

УРЦ Вам омогућава да бесплатно можете извршти регистрацију поддомена.

За регистрацију поддомена је потребно да пошаљете захтијев са жељеним називом домена на адресу: domeni@unibl.rs

Поред жељеног назива домена потребно је прослиједити и податке о DNS серверима на којима се хостује сајт.

Извршите регистрацију .RS.BA подоменa - попуните образац 

 

Остале услуге

УРЦ Бања Лука нуди услуге web дизајна, консалтинга и курсева из области рачунара.Дугогодишње искуство и стручност тима УРЦ су гаранција квалитета наших услуга.За све додатне информације и савјете обратите нам се на број 051/465-595, или путем електронске поште urc@unibl.rs.

 

Прочитај више

Последње новости

Погледајте све новости

08. децембар, 2023.

Руководилац Универзитетског рачунарског центра присуствовао на конференцији „Forward 2023“

Руководилац Универзитетског рачунарског центра Универзитета у Бањој Луци, Александар Гаћина, учествовао је током протекла два дана на престижној „Forward 2023“ конференцији, коју је организовао „Иновациони центар“ Бања Лука. Фокус конференције био је на најновијим трендовима, иновацијама и приликама у свијету вјештачке интелигенције (AI).

Кроз низ инспиративних предавања, интерактивних панела, радионица и сесија, учесници су имали прилику сазнати како вјештачка интелигенција утиче на различите секторе, укључујући образовање, индустрију, умјетност и многе друге области. Конференција је окупила стручњаке, истраживаче, предузетнике и ентузијасте из регије, са циљем истраживања најновијих достигнућа, дијељења искустава и подстицања дубоких разговора о будућности вјештачке интелигенције.

Слоган ове конференције је “AI је ту и не иде нигдје”.

Више информација о самој конференцији можете пронаћи на сљедећем линку.

13. новембар, 2023.

Ускоро властита "Digital Twins" реплика?

Сигурно сте до сада наилазили на појам "Digital Twins" који је посебно заступљен у свијету 4.0 технологије. Digital Twins представља виртуелну копију неког стварног објекта, као што су аутомобили, млазни мотори, вјетроелектране, објекти, велике зграде, градови или чак могућност клонирања људског бића и појединих органа. 

Концепт дигиталног близанца постао је популаран 2017. године, када га је Гартнер прогласио једним од десет најбољих стратешких технолошких открића. Живот дигиталног близанца почиње тако што научници из подручја примјењене математике и науке о подацима истражују физичке и оперативне информације о физичком објекту или процесу, како би развили математички модел који симулира оригинал. Програмери омогућавају виртуелном уређају да прима повратне информације од сензора који прикупљају податке о неком објекту из реалног времена. Ти подаци се у фази развоја скиладиште у cloud-у, јер је локално складиштење финансијски неприхватљиво. На тај начин се омогућава да дигитална верзија објекта опонаша и симулише све догађаје и радње које се дешавају код оргиналног објекта у стварном времену и простору.

"Digital Twins" користи четри технологије за прикупљање и складиштење података у стварном времену: IoT технологија (технологија интернет ствари), AI технологија (умјетна интелигенција), XR технологија (проширена стварност) и CC технологију (Cloud Computing). 

Дигитални близанци се тренутно највише користе у индустрији. Тако су на примјер широко познати произвођачи аутомобила BMW и Nvidia креирали властитог дигиталног близанца који им служи у процесу тестирања и предвиђања одређених ситуација у саобраћају.

Поред аутомобилске индустрије, дигитални близанци су пронашли мјесто и у ваздушном саобраћају у циљу симулације процеса узлијетања и слијетања авиона, као и сигурносних изазова у симулирајућим олујним временским приликама.

Дигитални близанци користе се и у урбанистичком планирању омогућавајући дизајнерима да представе планиране зграде путем дигиталне реплике, коришћењем дигиталног близанца града уз помоћ којег могу да изврше сва неопходна тестирања прије саме изградње зграде. То се односи првенствено на размјештај намјештаја, дизајн, висина зграде, пропорције и освјетљење.

Данас се примјена дигиталних близанаца све више спомиње и у здравственом сектору. Тако су у Холандији поједини институти већ покренули истраживања о дигиталним близанцима и превенцији кардиоваскуларних болести. С обзиром на то да су кардиоваскуларне болести најчешћи узрок смртности и представљају битан здравствени проблем од јавног интереса, употреба дигиталних близанаца који би вршили анализу здравствених података и имали способност предвиђања да ли је особа на путу развоја кардиоваскуларних болести је од великог значаја. Данас се ради и на развоју полуактивног људског модела дигиталног близанца за откривање стенозе каротидних артерија(сужење унутрашњег размјера каротидне артерије, које најчешће настаје као посљедица накупљања холестерола на стијенкама артерија и која повећава ризик од срчаног удара).

Други примјер примјене дигиталних близанаца је развој аутоматског система слања текстуланих порука на мобилне телефоне ради самоконтроле пацијената најчешће код оних који болују од дијабетеса. Међутим развијање дигиталног близанца који може адекватно симулирати или предвидјети здравствено стање особе, много је изазовније од креирања дигиталне реплике неког неживог објекта првенствено због сложености разумјевања гена и широк спектра болести. Осим тога, људи су бића која имају индивидуалне карактеристике, емоције, склоности за разлитича предиспозитивна обољења. Потпуну копију људског тијела врло је тешко креирати ако посматрамо техничку страну и динамичко окружење.

Најзначајнији проблеми везани са људским дигиталним близанцима су подаци, њихова сигурност и приватност. Један од великих ризика јесте крађа биометријских података с обзиром на то да дигитални близанци садрже податке као што су отисци прстију, скенирање ока, облик лица, руку, ДНК, динамика потписа... Уколико ти подаци дођу у погрешне руке могу настати глобални проблеми при идентификацији појединца. Са друге стране постоји етички ризик јер се подаци о неком појединцу могу злоупотријебити против њега и изазвати његово потпуно уништење.

На крају можемо закључити да дигитални близанци могу бити употребљени на врло позитивне али и негативне начине, те због тога регулација свих етичких и правних питања у стопу треба пратити њихов технолошки развој и напредак.

Да ли је човјечанство заиста спремно за свијет "Digital Twins" реплика?

 

 

04. септембар, 2023.

Прва сајбер академија у Републици Српској

Прва сајбер академија у оквиру уговора који је потписан између компаније "Elta Systems" из Израела и Министарства за наутчнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске одржана је од 4. до 8. септембра 2023. године у просторијама Иновационог центра Бања Лука.

Виши стручни сарадник - мрежни администратор Небојша Бабић, виши стручни сарадник - систем администратор Слађана Грујић и виши стручни сарадник - администратор базе података Борис Топаловић били су активни учесници програма сајбер академије гдје су стекли шире знање у пољу сајбер напада и начина одбране од потенцијалних пријетњи.

Свакодневно се сусрећемо са сајбер нападима и пријетњама како у јавном тако и у приватном сектору и потреба за едуковањем кадра који ће у сваком тренутку моћи да одговори на овакве нападе је заиста велика. Циљ ове академије јесте обука тренера који ће имати прилику да своја стечена знања која буду усвојили од врсних израелских стручњака пренесу и на остале државне службенике и на тај начин буду спремни да у сваком тренутку одговоре на могуће потенцијалне нападе којима су изложени на интернету, јер важно је знати како.

Компаније "Elta Systems" броји око 16.000 запослених и 70 одсто њих су инжењери и научници. Нуде разне програме едукативног програма од којих је један од најважнијих управо сајбер академија и то могућност стицања знања и на средњошколском али и на академском нивоу.

Након одржане обуке, план је реализација појединачних интезивних курсева у сајбер пољу.