Историјат

Пројекат рачунарске мреже Универзитета у Бања Луци је израдио почетком 1998. године Универзитетски рачунски центар у Бања Луци у сарадњи са Институтом информационих знаности - IZUM из Марибора (Игор Баш). Као консултант у изведби пројекта учествовала је Катедра за телекомуникације ETF-a из Београда (проф. др Ђорђе Пауновић, Берислав Тодоровић, Ненад Крајновић). Пројектом је предвиђено повезивање свих 12 факултета, ректората и Универзитетске библиотеке у Бања Луци.

Пројектована су два система преноса:

а) пренос оптичких каблова у универзитетском кампусу са 100 Mbit/s;
б) пренос бакарним водовима до појединих локација факултета са 2 Mbit/s HDSL технологијом.


 

Осим повезивања академских установа на нивоу Бања Луке предвиђено је и успостављање првог дијела магистралног правца у Републици Српској (Бања Лука-Бијељина-Српско Сарајево) са комуникационим чвориштима у Бања Луци и Бијељини. Комуникациони канал (512 Kbit/s) је донација Телекома Републике Српске. Комуникационе уређаје је донирала Влада Републике Словеније. Пројекат је предвидио реализацију руте према Српском Сарајеву преко Бијељине, са истовременим повезивањем са Академском мрежом Савезне Републике Југославије брзином 256 Kbit/s.

За цијепање 2 Mbit/s канала пројектовани су уређаји Multiplexer MainStreet 3600, те Cisco Routeri 3640 za роутирање саобраћаја.


 

Идејни пројекат предвиђа да се универзитетска мрежа преко академске мреже Републике Српске (SARNET) повеже са академском мрежом БиХ (BIHARNET), односно са односно sa академском мрежом Републике Словеније (ARNES), као најближом приступном тачком за трансевропску и истраживачку мрежу TEN-155. Веза између BIHARNET-a i ARNES-a се тренутно остварује брзином 1,65 Mbit/s, док је ARNES са TEN-155 спојен линком од 10 Mbit/s (у 2000. години планира се брзина од 45 Mbit/s).


(Текст из 1999. године.)