Значајни датуми

Рачунарска мрежа Универзитета у Бањој Луци представља основну инфраструктуру за развој науке и образовања у Републици Српсакој. У свјетски тренд глобализације и информационог простора Универзитет у Бања Луци се укључио почетком 1991. године. Нажалост, ратна збивања у бившој БиХ (1991-1995. година), као и посљедице рата, нису дозволили интензиван развој у складу са свјетским трендовима и објективним потребама Универзитета. Ипак, и поред недостатка финансијских средстава и системског приступа надлежних државних органа, ентузијазмом и вољом академске заједнице биљежени су постепени, али значајни успјеси у настанку и развоју ове мреже. Коначно, у новембру 1999. године заокружен је и финализиран пројекат који је интегрисао у јединствену мрежну цјелину све институције Универзитета у Бања Луци. Овај датум се може сматрати званичним почетком рада Универзитетске академске мреже Универзитета у Бања Луци, али исто тако и почетком рада Академске и истраживачке мреже Републике Српске (САРНЕТ). Успостављање ове мреже ће у будућности бити од огромног значаја за развој науке, технике, културе и образовања, као и укупног економског развоја у Републици Српској. Хрoнoлoгиjy динaмикe yспoстaвљaњa мрeжe илyстрyjy сљeдeћи пoдaци:

Децембар 1991. године: Инсталиран рачунар Micro VAX 3800 са 15 терминала.

Мај 1995 године: успостављена је рачунарска комуникациона веза Универзитетског рачунарског центра са акадмском мрежом СРЈ путем TCP/IP протокола, брзином од 9.6 Kb/s. То је уједно била и прва интернет веза Бања Луке са свијетом и прва интернет веза у цијелој БиХ, у којоj је још увијек бјеснио грађански рат. На рачунару Micro Vax 3800, под оперативним системом VAX/VMS инсталисани су и први интернет client/сервер програми: WWW, MAIL, TELNET, FTP, NEWS, IRC, TALK и GOPHER.

Јуни 1995 године: формирана локална рачунарска мрежа УРЦ-а (URC LAN). Мрежа се у почетку састојала од Micro VAX рачунара и два PC рачунара који су били повезани између себе 10Mbit-ним Ethernet-ом.

Септембар 1995 године: повећана брзина преноса Бања Лука - Београд на 14.4 Kb/s

Фебруар 1996 године: укинуте санкције СРЈ. Успoстaвљeнa вeзa сa мeђyнaрoдним диjeлoм Интeрнeтa нa нивoy свих сeрвисa.

Децембар 1996 године: инсталиран LINUX сервер са функцијом router-a.

Фебруар 1997 године: инсталирано 6 модемских DIAL-UP телефонских линија за спољне кориснике.

Новембар 1997. године: у УРЦ-у инсталисана сателитска станица за везу са Интернетом преко норвешког провајдера TAIDENET (највећи транзитни центар INTERNET-а у Европи, власник сателитске станице је бањалучки комерцијални провајдер INECCO). LAN УРЦ-a је повезан на сателитску станицу брзином преноса 24 Kb/s.

Децембар 1997. године: повећан број рачунара на укупно 19 (4 сервера, 15 радних станица и 15 терминала). Примјена UTP технологије са два hub уређаја.

Фебруар 1999. године: успостављена кичма (backbone) академске мреже Републике Српске на релацији Бања Лука-Бијељина-Сарајево, остварена конекција на TEN-155 преко BIHARNET-a и ARNES-a са линком од 512 Kb/s (донаторски програм Владе Словеније). Увећан број рачунара за 12 PC-a (Pentium II, донација WUS Austria).

Септембар 1999. године: прекинута веза од стране BIHARNET-a, због концепцијских неслагања.

Април 2000. године: као алтернативно прелазно рјешење остварено прикључивање на BLIC.NET локални комерцијални провајдер како би била остварена доња граница потребна за нормално одвијање интернет саобраћаја на академској мрежи. Линк ради на брзини од 128 Kbps што једва задовољава минимум потреба наше академске заједнице.

01.02.2006. године: Филозофски факултет Универзитета у Бања Луци спојен је након дужег прекида на универзитетску рачунарску мрежу.

07.02.2006. године: Ректорат Универзитета у Бања Луци поново је након дужег времена спојен на универзитетску рачунарску мрежу.

Koмплeтaн рaзвoj Унивeрзитeтскe aкaдeмскe мрeжe je тeкao вeoмa спoрo, штo сe мoжe видjeти из гoрe нaвeдeних дaтyмa. Нe смиjeмo зaнeмaрити ни yтицaj рaтних дeшaвaњa и jaкo тeшкy финaнсиjскy ситyaциjy y oбрaзaoвaњy, нayци и тeхници. Ипaк, дoшли смo дo oдрeђeнe фaзe кojoм мoжeмo бити зaдoвoљни с oбзирoм нa yслoвe y кojимa смo живjeли и рaдили. Нaрaвнo, тo ниje крaj причe. Из дaнa y дaн дeшaвa сe нeштo нoвo кoд нaс и y свиjeтy. Jeдинo je нaпрeдaк тeхнoлoгиje нeyмoљив и прoбиja сe y свaкy пoрy дрyштвa, нeгдje бржe, нeгдje спoриje. Зa истo вриjeмe дoк смo сe ми нa oвим прoстoримa бaвили прoблeмoм oпстaнкa, свиjeт je стигao дo Interneta II, гигaнтских брзинa прeнoсa и пoтпyнe глoбaлизaциje инфoрмaциoнoг oкрyжeњa.